Nehirurški Tretman Fisura

Nehirurško lečenje

Vreme obrade je 5-8 minuta.

Bez anestezije i bez neželjenih efekata povezanih sa anestezijom.

Pošto nema operacije, nema potrebe za testovima ili analizama pre tretmana, a glad ili sitost ne ometaju tretman.

Bez rezova i šavova.

Pošto tkiva nisu oštećena, zarastanje je brzo.

Mogu se vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima istog dana kada je tretman završen.

Ne zahteva boravak u bolnici jer je udoban i brz kao i plombe.

Manje bola nakon nehirurškog laserskog tretmana.

Komplikacije nakon tretmana se obično ne primećuju. (inkontinencija stolice ili gasova, jak bol…)

Takođe se može primeniti kod pacijenata sa hroničnim bolestima.

Pacijente kojima je zakazana operacija lečimo nehirurškim laserskim tehnikama koristeći naše 17-godišnje iskustvo i stručnost.

Pratimo sve relevantne informacije i dešavanja u oblasti proktologije iz domaćih i stranih izvora, a takođe primenjujemo i našu jedinstvenu specijalnu tehnologiju lečenja sa inovativnim dostignućima u ovoj oblasti.

Koža koja pokriva spoljašnji deo karličnog predjela i epitelno tkivo u unutrašnjem omotaču creva, nazvano sluzokoža, imaju veoma delikatnu strukturu. Zbog toga je ranjiva i osetljiva na bilo kakvo naprezanje koje se može javiti u tom području. Pošto u karličnom predjelu postoji dosta nervnih završetaka, razvija se ova vrsta osetljivosti.

Fizički napor u anusu je glavni uzrok analne fisure. Suva i tvrda stolica može izazvati pukotine u rektumu tokom defekacije. Naprezanje usled naprezanja, koje se obično javlja kod zatvora, takođe može otvoriti put stvaranju analnih fisura u rektumu. Zbog fisure, osoba može osetiti jak bol tokom potrebe za toaletom.

Zbog kidanja, otkriva se osećaj kao da čestice stakla tonu tokom defekacije ili blagi bol u obliku sečenja.

Poznato je da bolne pukotine kod pacijenata sa uznapredovalom analnom fisurom izazivaju spazam u mišićima. Kod nekih pacijenata, ovo može čak dovesti do ishemije. Pacijenti koji čak ni ne žele da idu u toalet zbog stalnog bola mogu se susresti sa istim bolom i novim pukotinama iznova i iznova kao rezultat stvrdnjavanja stolice usled ovog kašnjenja. Kod hronične bolesti fisura, za lečenje je takođe važno da li postoji neki crevni problem.

Tokom vremena kada se ne leči, zbog uništavanja mišićnog tkiva usled fisure, vremenom se može videti rektalna stenoza. Međutim, defekacija takođe postaje otežana. Istovremeno, odlaganje odlaska u toalet zbog bola dovodi do produbljivanja rupture. Kao rezultat odlaganja lečenja, kod osobe se može javiti i fistulizovana hronična bolest analne fisure.

U akutnom, odnosno početnom periodu fisurne bolesti, privremeno lečenje može se sprovesti primenom lekovite potpore uz odobrenje lekara. Međutim, ako simptomi bolesti traju duže od 3 nedelje, bolest koja je prešla u hroničnu fisuru mora se lečiti (hirurškim i nehirurškim metodama).

• Bolest analne fisure ima simptome koji se razlikuju od osobe do osobe. Međutim, najčešći simptom među njima je bol sličan posekotini od stakla ili ubodu noža u tom području tokom ili nakon defekacije,
• Naići na mrlju od krvi na salveti zbog cepanje tokom defekacije,
• Bol, peckanje i svrab u predelu karličnog dela tela zbog fisure,
• Nemogućnost defekacije čak i uz jako naprezanje zbog zatvora.

Kada se pojavi bilo koji od gore navedenih simptoma, treba se konsultovati sa specijalistom proktologom i bolest treba staviti pod kontrolu pre nego što postane hronična.

U akutnoj fazi, koja se smatra početnim stadijumom bolesti, simptomi se javljaju iznenada. Akutne fisure izazivaju tegobe kao što su jak bol, pulsirajući osećaj i peckanje u prednjem delu tela. Ako se interveniše tokom ovog perioda, oporavak se može videti u periodu od 4 do 6 nedelja. Naravno, tretman koji će lekar primeniti i lekovi koji će biti preporučeni takođe su faktori koji utiču na ovaj period oporavka. U ovoj fazi je od velike važnosti da pacijenti sa fisurama uravnoteže svoju ishranu i steknu zdrave prehrambene navike.

Ako se ne sprovede lečenje uznapredovale i produbljene analne fisure, tegobe se mogu povećavati iz dana u dan. Kod pukotina koje traju duže od 8 nedelja, stanje postaje hronično ako se stanje fisure ponovi uprkos pažljivoj nezi. Stoga, u ovoj fazi treba potražiti pomoć proktologa i započeti lečenje fisure.

Ako se bolest fisure, koja se obično iznenada javlja, ne stavi pod kontrolu na početku, može preći u hroničnu fazu zbog tegoba koje se javljaju u karličnom predstoju usled zatvora koji se razvija tokom vremena. Konsultacija sa lekarom specijalistom kada se prvi put pojave simptomi je najvažnija mera predostrožnosti koja se može preduzeti kako bi se sprečilo da bolest postane hronična. Istovremeno, tegobe izazvane fisurom u početnoj fazi su blaže od onih u hroničnoj fazi. Ako se lečenje započne bez dozvoljavanja da napreduje, prelazak na normalan život biće lakši za kratko vreme i biće moguće rešiti se bolesti bez jakog bola.

Hronične fisure nastaju postepenim napredovanjem rupture tokom vremena. Bolest čije se lečenje odlaže, produbljuje se svaki put kada osoba treba da ide u toalet i izaziva tegobe poput jakog bola i ukočenosti. Većinu vremena bol traje nekoliko sati nakon korišćenja toaleta. Pošto pukotina u tom području dolazi u kontakt sa fecesom, hronične fisure mogu u budućnosti postati apscesi i izazvati druge analne bolesti poput analne fistule.

Ako se akutna fisura ne leči, ona napreduje u fazu hronične analne fisure i izaziva nepodnošljiv bol i patnju.

Analna fisura ne nosi rizik od prerastanja u rak. Međutim, neke od tegoba koje se javljaju zbog analne fisure mogu se posmatrati i kao simptom nekih kancerogenih bolesti. Stoga se može pomešati sa kancerogenim bolestima. Među ovim simptomima, simptom rektalnog krvarenja može se javiti i kod različitih karcinoma rektuma. Iz tog razloga, da bi se postavila diferencijalna dijagnoza, treba pregledati specijalistu iz oblasti proktologije i, ako je potrebno, obaviti preglede.

Bolest fisura, koja ima slične simptome ne samo sa kancerogenim bolestima već i sa hemoroidima, takođe se može pomešati sa hemoroidima. Da bi se znala konačna dijagnoza bolesti, treba potražiti pomoć lekara specijaliste kada se pojave simptomi.

Bolest analne fisure može dijagnostikovati specijalista proktologa ili lekara opšte hirurgije nakon detaljnog fizičkog pregleda. Ukoliko se smatra neophodnim tokom ove dijagnoze, mogu se zahtevati dodatni testovi poput endoskopije kako bi se pregledao region rektuma i debelog creva. U ovom trenutku je važno postaviti detaljnu dijagnozu, uzimajući u obzir i druge rektalne bolesti sa sličnim simptomima.
Kod nekih pacijenata može se primetiti mala otečena formacija u karličnom predstoju. Ova formacija, nazvana dežurna bradavica, može biti pomešana sa hemoroidima u dojci od strane samog pacijenta. Stoga, lekar specijalista treba da postavi konačnu dijagnozu. Specijalisti proktologa, koji istražuju da li imaju problema poput zatvora ili dijareje, pitaju pacijente koji se prijavljuju zbog pukotine rektuma o njihovim tegobama, uzimaju detaljnu medicinsku istoriju i, ako imaju drugi osnovni crevni ili digestivni poremećaj, primenjuju plan lečenja za njih.

• Terapija injekcijama mišićnih relaksanata
• Elektrohirurški tretman
• Radiofrekventna terapija
• Laserska terapija

Nehirurške tehnike se koriste same ili u kombinaciji, u zavisnosti od stanja vaše bolesti.