Nehirurško Lečenje Fistule

• Nehirurško lečenje
• Vreme obrade je 5-8 minuta.
• Bez anestezije i bez neželjenih efekata povezanih sa anestezijom (samo jednostavna lokalna anestezija)
• Pošto nema operacije, nema potrebe za testovima ili analizama pre tretmana, a glad ili sitost ne ometaju lečenje.
• Bez rezova i šavova.
• Pošto tkiva nisu oštećena, zarastanje je brzo.
• Mogu se vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima istog dana kada je tretman završen.
• Ne zahteva boravak u bolnici jer je jednako udobno i brzo kao i plombe za zube.
• Manje bola nakon nehirurškog laserskog tretmana.
• Komplikacije nakon tretmana se obično ne primećuju. (inkontinencija stolice ili gasova, jak bol…)
• Može se primeniti i kod pacijenata sa hroničnim bolestima.

Bolest analne fistule u rektalnom području prate tegobe karakteristične za nju. Obično se manifestuje kao otok u karličnom području, osećaj punoće i, u nekim slučajevima, neprijatan miris apscesa. Kada fistule teku, na donjem vešu se primećuju žute mrlje.

Simptomi analne fistule, koji se primećuju jedan za drugim, mogu se navesti na sledeći način:

• Spoljašnji otvor fistulnog kanala blizu anusa, otok,
• Upala iz područja debelog creva,
• Bol tokom pražnjenja creva,
• Upalni žuti iscedak i neprijatan miris zbog prisustva apscesa,
• Krvarenje tokom pražnjenja creva ili mrlje od krvi na donjem vešu nakon korišćenja toaleta.

Ako se otkrije bilo koji od gore navedenih simptoma, odmah se obratite lekaru radi konačne dijagnoze.

Postoji mnogo hipoteza o uzrocima nastanka analnih fistula. Možemo reći da se većina pacijenata susreće sa ovom bolešću slučajno. Uništavanje tkivne strukture karličnog područja iz više razloga jedan je od glavnih uzroka bolesti. Napetost tokom zatvora ili napada dijareje izaziva iritaciju i pukotine na površini sluzokože analnog kanala, koje se vremenom upaljuju. Ako se povređena područja u anusu ne leče, upaljeni deo otvara put za stvaranje fistule.

Apses koji nastaje usled analne fisure ili iritacije rektuma stvara drenažu prema koži i izlazi na površinu kože. Ovaj iscedak takođe prolazi kroz fistulni kanal. Može se reći da je stanje u kojem postoje napadi zatvora ili dijareje koji oštećuju područje analnog kanala jedan od uzroka analne fistule.

Treba napomenuti da nije svaki odlazak u toalet, praćen zatvorom ili dijarejom, posledica analne fistule. U nekim slučajevima, analna fistula može nastati zbog raznih crevnih bolesti. Takođe može biti uzrokovan određenim vrstama raka debelog creva, hroničnim kolitisom ili ulceroznim kolitisom.

Prema lokaciji u odnosu na sfinkter, fistule se klasifikuju u sledeće tipove: transfinkterne, suprasfinkterne fistule, ekstrasfinkterne i intrasfinkterne.

Kod ove vrste fistule, fistulni trakt se proteže između sfinkterskog mišića i površine kože.

Suprasfinkterske fistule, koje počinju u intersfinkterskom prostoru, podižu se naviše i prelaze mišićne strukture analnog kanala u njegovoj najvišoj tački, čime zahvataju ceo obturatorni aparat.

U ovom slučaju, fistula se formira sa mesta okolnog epitelnog tkiva i otvara put ka unutra duž debelog creva.

Nastao usled apscesa, tok kanala se nalazi između unutrašnjih i spoljašnjih mišića perianalne regije. Spoljašnji otvor fistule se nalazi blizu anusa, a unutrašnji otvor fistule se obično nalazi na ulazu u analni kanal.

Jednostavne vrste fistula javljaju se kod 90 odsto ljudi sa ovim stanjem. Međutim, ako se lečenje odloži, ova bolest se razvija u narednom periodu i pretvara u složene fistulozne strukture, čiji je proces lečenja duži i komplikovaniji.

Fistula je bolest koja nastaje kada imuni sistem ne pokušava da eliminiše upalu koja je nastala usled traumatske situacije u rektalnom regionu. Iz tog razloga, primećeni simptomi su slični nekim vrstama raka debelog creva i rektuma.

Na primer, tegobe poput krvarenja tokom pražnjenja creva ili osećaja punoće u anusu se takođe primećuju kod raka. Međutim, ako nelečena analna fistula tokom mnogih godina izaziva kontinuirano zapaljenje u ovom području, posle nekog vremena će izazvati progresiju ćelija raka.

Istraživanja pokazuju da upala koja traje 10 godina može izazvati rak ćelija u tom delu. Stoga, ako se pojave simptomi, trebalo bi da se konsultujete sa lekarom specijalistom i utvrdite osnovni uzrok tegobe. Ako je potrebno, specijalisti takođe mogu uputiti na razne testove, kao što su kolonoskopija ili rektoskopija, kako bi postavili diferencijalnu dijagnozu.

Fistulu obično dijagnostikuje proktolog nakon saslušanja pacijentovih tegoba i fizičkog pregleda. Ako je potrebno, mogu se primeniti i neke dodatne dijagnostičke metode. Na primer, kolonoskopija, sigmoidoskopija, fistulogram ili endoskopija. U većini slučajeva, mogućnost formiranja fistule utvrđuje se detaljnim pregledom rektalnog područja pacijenata sa tegobama na upalu.

Bezbolan pregled može se obaviti tehnikom dijagnostike fistule koja se naziva test plavom bojom (metilen plavo). Pored toga, jedna od najčešće korišćenih metoda je detaljan anoskopski pregled. Postupak koji se naziva rektoskopija izvodi se pomoću endoskopskog uređaja i omogućava da se, uz fistulu, dijagnostikuju i druge analne bolesti, poput hemoroida i fisura. Detaljniji pregled se takođe može izvršiti pomoću sigmoidoskopskog aparata. Zahvaljujući kolonoskopskom uređaju, pored fistule, mogu se dijagnostikovati i rektalne bolesti poput Kronove bolesti, koje mogu biti glavni uzrok simptoma. Koristeći tehniku koja se zove fistulografija, plava tečnost se ubrizgava kroz spoljašnji fistulni otvor, što vam omogućava da identifikujete fistulne kanale koji su se probili ka unutra.

Odlaganje lečenja, nažalost, može dovesti do grananja, proširenja i komplikacija fistulnih kanala, nakupljanja gnojnih sekreta, što doprinosi pojavi još složenijeg oblika fistulne bolesti kao što je rak. Najčešća komplikacija, ako se perianalna fistula ne leči, je pojava gljivične bolesti zbog stalnog prisustva i strujanja gnojnog sekreta u rektalnom regionu. Zbog gljivica, pacijent ima hronične tegobe na svrab u anusu i rektalnom području.

Laserski potpomognuti, nehirurški tretmani analnih fistula nude udobniju i efikasniju alternativu tradicionalnim hirurškim metodama. Ovaj minimalno invazivni pristup direktno cilja fistulu, podstičući zarastanje bez oštećenja okolnih tkiva. Sa smanjenim bolom, bržim oporavkom i bez potrebe za dugim boravkom u bolnici, pacijenti se mogu lako i sa samopouzdanjem vratiti svom svakodnevnom životu.