Ректални пролапс значи да ректум клизи кроз анус. Први знаци, разлика у односу на хемороиде, узроци и када је време да се јавите проктологу.
Последње ажурирање:
Са више од 20 година искуства нудимо модерне нехируршке опције лечења. Консултација истог дана је могућа.
Ректални пролапс је стање у коме део ректума губи унутрашњи ослонац и клизи кроз анус. У почетку се ткиво појављује само при пражњењу и само се враћа; временом мора да се враћа руком, а у одмаклим стадијумима остаје стално напољу.
Већина пацијената примети меку, влажну избочину која излази из ануса при пражњењу. Прате је слузави секрет и стална влага око ануса, иритација коже, благо крварење и осећај непотпуног пражњења. У каснијим стадијумима слаби контрола гасова и столице.
Ова два стања се често мешају јер оба дају ткиво на анусу. Код хемороида ткиво излази као одвојени чворови, а крварење је упадљивије. Код пролапса излази прстенасти набор цревног зида, шири и са концентричним круговима. Кратак проктолошки преглед их поуздано разликује.
Главни узрок је слабљење мишића и веза које држе ректум на месту. Хронични затвор и дугогодишње напрезање предводе листу, следе вишеструки порођаји, године и хронични кашаљ. Дуго седење у тоалету додаје сталан притисак на карлично дно.
Већ при првом осећају да ткиво излази, чак и ако се само враћа. У раним стадијумима лечење ректалног пролапса је једноставније, а резултат трајнији. Како ради приступ без операције, објашњено је у чланку како се лечи ректални пролапс без операције.
Не угрожава живот, али не пролази сам и постепено се погоршава. Ретко, испало ткиво може да се уклешти и захтева хитну помоћ.
Најчешћи је после педесете и код жена после порођаја, али хронични затвор може да га донесе и раније.
Црево може да клизи и унутар себе, без изласка напоље — тада говоримо о унутрашњем пролапсу. Особа осећа препреку при пражњењу и утисак да црево није испражњено, дуго се напреже, а споља се ништа не види.
Такав облик се открива прегледом код проктолога, понекад уз преглед при напрезању и додатна испитивања. Ако тегобе постоје, а „испадања“ нема, то није разлог за одлагање: унутрашња форма временом може постати спољашња.
Растеретите карлично дно: мека столица уз влакна и довољно воде, без напрезања и без дугог седења у тоалету. Хронични кашаљ такође треба лечити, јер сваки напад подиже притисак у трбуху.
Вежбе мишића карличног дна, договорене са лекаром, дају ослабљеним структурама подршку. Ове мере успоравају погоршање, али испало ткиво не враћају трајно: што раније почне лечење ректалног пролапса, то је захват мањи.
Довољни су разговор и кратак преглед; лекар понекад замоли пацијента да се напрегне како би видео степен испадања. Додатна испитивања траже се само по потреби, када треба искључити друге узроке тегоба.
Не може. Ослабљени мишићи и везе се сами не опорављају, а враћање ткива руком уклања симптом, али не и узрок.
Нежно враћање чистим рукама је дозвољено и често потребно. Ако ткиво не може да се врати, јако боли или мења боју — потребна је хитна помоћ.
Проктологу. По потреби он укључује и друге специјалисте за карлично дно.
