Antibiotici u lečenju hidradenitisa suppurativa

Kratak odgovor: Kod hidradenitisa antibiotici deluju protivupalno — tetraciklini i klindamicin s rifampicinom. Izbor i dozu uvek određuje lekar.

Medicinski pregledao Op. Dr. Yasir Gözü · Opšta hirurgija i proktologija · Poslednje ažuriranje: 20. jul 2026.

Antibiotici su jedan od stubova lečenja hidradenitisa suppurativa, ali se kod ove bolesti koriste zbog protivupalnog dejstva, a ne samo protiv bakterija. Najčešće se primenjuju tetraciklini, kao i kombinacija klindamicina i rifampicina kod izraženijih oblika, dok se lokalni klindamicin koristi za blaže promene. Izbor, dozu i dužinu terapije određuje lekar prema stadijumu bolesti i odgovoru pacijenta.

Koje se grupe antibiotika koriste

• lokalni klindamicin, za pojedinačne i blaže čvorove;
• tetraciklini, poput doksiciklina, kao duža oralna terapija kod umerenih oblika;
• kombinacija klindamicina i rifampicina, kod izraženijih i upornih promena;
• drugi režimi po proceni lekara kada uobičajeni ne daju rezultat.

Nazivi lekova navedeni su radi razumevanja, a ne kao uputstvo za samostalnu upotrebu. Isti lek ne odgovara svakom pacijentu, jer se podnošljivost i delovanje razlikuju.

Zašto antibiotici ovde deluju drugačije

Kod hidradenitisa upala potiče od poremećaja folikula i imunskog odgovora, a ne prvenstveno od infekcije. Zato se pojedini antibiotici biraju zbog sposobnosti da smire zapaljenje, pa se ponekad uzimaju nedeljama. Kako uopšte nastaje ova upala objašnjeno je u tekstu o uzrocima i faktorima rizika.

Granice antibiotske terapije

Antibiotici mogu da smire upalu i ublaže tegobe, ali ne uklanjaju sinusne kanale ni ožiljke i ne sprečavaju uvek nova pogoršanja. Kod uznapredovale bolesti razmatra se operacija, o čemu pišemo u tekstu o hirurškom lečenju. Terapija se često kombinuje sa promenama navika, opisanim u tekstu o kućnim merama.

Kada potražiti lekara

Lekaru se javite pre početka bilo koje terapije, a naročito ako se čvorovi ponavljaju, šire ili stvaraju kanale. Samostalno uzimanje antibiotika bez nadzora nosi rizik od neželjenih dejstava i otpornosti bakterija. Plan terapije treba redovno proveravati i prilagođavati.