Pilonidalni sinus je kanal sa dlakama kod repne kosti koji se lako inficira. Saznajte uzroke, simptome i kako se leči cista repne kosti.
Poslednje ažuriranje:
Sa više od 20 godina iskustva nudimo moderne nehirurške opcije lečenja. Konsultacija istog dana je moguća.
Pilonidalni sinus je mali kanal ili šupljina ispod kože u predelu repne kosti, na vrhu razdeljka među zadnjičnim polovinama, u kome se najčešće nalaze dlake i otpale ćelije kože. Nastaje kada dlaka prodre u kožu i izazove reakciju, a kanal se lako inficira i stvara bolan otok ili apsces. Poznat je i kao cista repne kosti i javlja se češće kod mlađih muškaraca, osoba sa dosta maljavosti i onih koji dugo sede.
Glavni okidač je dlaka koja se zabode u kožu i uz pritisak i trenje prodre dublje. Telo je doživljava kao strano telo i stvara kanal oko nje. Vlaga, znojenje, dugo sedenje i pojačana maljavost dodatno pogoduju razvoju bolesti. Zbog toga se stanje često povezuje sa upaljenom uraslom dlakom.
U mirnoj fazi može postojati samo mala rupica na koži bez tegoba. Kada dođe do upale, javljaju se bol, otok, crvenilo i curenje gnoja ili krvi. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, jer lekar lako uočava karakteristične otvore u srednjoj liniji, a dodatna snimanja su retko potrebna. Detaljan pregled znakova dali smo u tekstu 6 simptoma pilonidalnog sinusa.
Izbor lečenja zavisi od toga da li postoji aktivna infekcija i koliko je sinus razgranat. Kod apscesa se prvo ispušta gnoj radi olakšanja. Zatim se, prema nalazu, bira minimalno invazivni pristup ili šira operacija pilonidalnog sinusa. Uz lečenje idu i mere sprečavanja kako se bolest ne bi vraćala. Antibiotici mogu smiriti infekciju, ali sami po sebi ne uklanjaju kanal, pa se koriste kao dopuna, a ne kao jedino lečenje.
Pregled je potreban ako primetite bol, otok ili curenje u predelu repne kosti, a naročito ako se pojavi temperatura. Rana procena olakšava lečenje i smanjuje rizik od ponavljanih upala.
Bolest ima neobičan vrhunac: najčešće počinje između petnaeste i tridesete godine. Razlog je sudar više činilaca baš u tom dobu: hormoni pojačavaju maljavost i rad lojnih žlezda, dlaka je čvršća i oštrija, a način života, studije, kancelarija, vožnja, vezuje čoveka za stolicu satima.
Posle četrdesete nove pojave su ređe, jer dlaka postaje mekša i ređa. To znanje ima i praktičnu stranu: mladi sa prvim tegobama ne treba da čekaju da „prođe sa godinama“, jer ih do tada čeka najaktivniji period bolesti.
Dijagnoza u mirnoj fazi je prilika, ne presuda. Odmah imaju smisla tri poteza: redovno uklanjanje dlaka iz brazde, higijena sa temeljnim sušenjem posle tuširanja i prekidanje dugog sedenja ustajanjem na svakih sat vremena.
Paralelno se sa lekarom dogovara plan: mali, mirni sinusi mogu na poštedne zahvate po izboru termina, umesto hitno u jeku apscesa. Mogućnosti od minimalnih do širih zahvata opisuje stranica lečenja pilonidalnog sinusa.
Ne nasleđuje se direktno, ali se u porodici prenose sklonosti: gušća i oštrija dlaka, dublja brazda, koža sklona urastanju. Zato se bolest u nekim porodicama viđa češće.
Mogu, mada ređe: presudan je prodor dlake u kožu, a dovoljna je i tuđa ili odlomljena dlaka uz trenje i vlagu. Kod žena i slabo maljavih osoba bolest zato nije isključena.
Kako se izvodi operacija pilonidalnog sinusa
