Većina analnih polipa je benigna i sama po sebi nije opasna po život. Ipak, priroda izrastine se sa sigurnošću utvrđuje tek pregledom tkiva, a pojedine vrste polipa u rektumu mogu tokom godina da promene ćelije i postanu rizične. Zato se polipi po pravilu uklanjaju i šalju na analizu, čime se opasnost svodi na najmanju meru.
Zašto su najčešće bezopasni
Veliki deo izrastina u analnom kanalu čine fibrozni (fibroepitelni) polipi i uvećane analne papile, koji nastaju uz hronične nadražaje poput fisure ili hemoroida. Oni ne prelaze u malignitet, ali mogu da smetaju, krvare ili se ispadaju kroz analni otvor.
Kada polip može biti rizičan
Oprez je potreban kod adenomatoznih polipa, koji potiču iz sluznice rektuma i debelog creva. Takvi polipi rastu sporo, ali tokom više godina nose mogućnost prelaska u malignu bolest. Rizik je veći kod većih polipa, kod više njih odjednom i kod porodične sklonosti ka polipima creva.
- promena u boji, obliku ili brzo uvećanje;
- ponavljano krvarenje ili sluzav iscedak;
- porodična istorija polipa ili raka creva.
Zašto se preporučuje uklanjanje
Pošto se benigni i potencijalno opasni polip ne mogu uvek razlikovati golim okom, uklanjanje uz patohistološki nalaz je najsigurniji pristup. Na taj način se istovremeno rešavaju smetnje i isključuje rizik. Više o tome govori tekst o tome šta se dešava ako se polipi ne uklone, kao i osnovni pregled toga šta je analni polip.
Kada potražiti lekara
Javite se proktologu ako primetite krv u stolici, uporan iscedak, osećaj izrastine ili promenu u pražnjenju. Pravovremeni pregled i, po potrebi, uklanjanje polipa uklanjaju i simptome i neizvesnost.
Izvori
Kako se rizik zaista procenjuje
Golim okom se o riziku može samo nagađati, pa se procena oslanja na mikroskop. Patolog u uzorku gleda vrstu tkiva i uređenost ćelija: fibrozno tkivo i papile spadaju u mirnu grupu, dok se kod adenomatoznih promena opisuje i stepen njihove neurednosti.
Taj nalaz nije birokratija, nego kormilo: od njega zavisi da li je dovoljna obična kontrola ili se planira pregled celog creva. Zato se i mala, naizgled nevina izraslina uklanja cela kad god je moguće, da nalaz bude potpun.
Kontrole kada je nalaz rizičniji
Ako analiza pokaže adenomatozni polip, sledi plan praćenja: kolonoskopija u razmaku koji lekar odredi prema broju, veličini i stepenu promena. Kontrole nisu znak da je nešto ostalo, nego način da se eventualne nove promene uhvate dok su sitne.
Kod ovakvog nalaza ima smisla i porodica: bliski srodnici treba da znaju za nalaz, jer sklonost polipima creva ume da bude porodična, pa se njihovi pregledi planiraju ranije. Novo krvarenje između kontrola proverava se odmah, po koracima sa stranice analnog krvarenja.
Česta pitanja
Da li uklanjanje polipa uklanja i rizik?
Uklanjanjem nestaje konkretna promena i njena dalja evolucija. Sklonost stvaranju novih polipa ostaje, pa kod adenomatoznog nalaza rizik dalje drže pod kontrolom redovne kolonoskopije.
Treba li moja porodica da se pregleda?
Kod fibroznog polipa ne. Kod adenomatoznog nalaza, naročito višestrukog, bliskim srodnicima se savetuje da o svom rasporedu pregleda porazgovaraju sa lekarom.
Povezani članci
Koje su razlike između analnih polipa i hemoroida
Zašto se javljaju analni polipi
Šta je analni polip
