Analni polip je izrastina sluznice u analnom kanalu ili rektumu. Saznajte šta ga izaziva, koje vrste postoje i kako se prepoznaje.
Poslednje ažuriranje:
Sa više od 20 godina iskustva nudimo moderne nehirurške opcije lečenja. Konsultacija istog dana je moguća.
Analni polip je izrastina koja se razvija iz sluznice analnog kanala ili donjeg dela rektuma. Podseća na malu kožicu, čvorić ili izraslinu na peteljci, a najčešće je benigna. Nastaje uz hronične nadražaje sluznice, a otkriva se pregledom kod proktologa. Kod velikog broja ljudi ne daje tegobe i primeti se slučajno. Iako zvuči zabrinjavajuće, u najvećem broju slučajeva reč je o bezopasnoj promeni.
Polip može biti sitan i ravan ili veći, na tanjoj peteljci, zbog čega se ponekad pri naprezanju pomeri prema analnom otvoru. Smešten je u analnom kanalu, na prelazu ka rektumu ili više u samom rektumu. Boja i oblik variraju, pa se izgled ne može uvek pouzdano protumačiti bez pregleda. Neki polipi ostaju nepromenjeni godinama, dok drugi polako rastu, pa se izgled tokom vremena može menjati.
Najčešći okidač je dugotrajni nadražaj sluznice — hronična analna fisura, uporni hemoroidi, zatvor sa naprezanjem ili ponavljane upale. Detaljnije o okidačima govori tekst o tome zašto se analni polipi javljaju.
Na polip mogu ukazati krv u stolici, sluz ili osećaj izrastine, ali potvrda dolazi pregledom i analizom tkiva. Kada izaziva smetnje ili nije jasno benigni, preporučuje se uklanjanje polipa uz patohistološki nalaz. Posle uklanjanja, patolog opisuje vrstu polipa i eventualne promene, čime se određuje da li su potrebne kontrole.
Ne mora odmah i ne mora svaki, ali svaki zaslužuje procenu. Mali, tipičan fibrozni polip koji ne smeta može se pratiti, naročito ako je nastao uz fisuru koja se leči. Uklanjanje se predlaže kada polip krvari, raste, smeta pri pražnjenju ili kada izgled ne dozvoljava sigurnu procenu golim okom.
U prilog uklanjanju govori i jednostavnost zahvata: radi se ambulantno, u lokalnoj anesteziji, a dobijeno tkivo ide na analizu koja daje konačan odgovor. Time se jednim potezom rešavaju i tegoba i nedoumica.
Kod mlađih odraslih izrasline u analnom kanalu najčešće su fibrozne i vezane za hroničnu fisuru ili hemoroide; njihova priroda je dobroćudna, a lečenje se usmerava na osnovno stanje. Papila koja se uveća uz dugotrajnu pukotinu spada u istu grupu.
Posle pedesete raste značaj adenomatoznih polipa rektuma i debelog creva, pa isti simptom, trag krvi, u tim godinama vodi ka širem pregledu, često i kolonoskopiji. Uzrast, dakle, ne menja tegobu, ali menja put kojim se ona proverava.
Najčešće da: polip u analnom kanalu uklanja se u lokalnoj anesteziji i pacijent odmah ide kući. Polipi više u crevu uklanjaju se tokom kolonoskopije.
Većina ostaje veličine zrna graška do lešnika. Ređe promene narastu više i tada se češće javljaju krvarenje i osećaj izrastine, što ubrza odluku o uklanjanju.
