Zašto se javljaju analni polipi

Analni polipi najčešće nastaju kao odgovor sluznice na dugotrajni nadražaj u analnom kanalu. Ponavljane mikropovrede, upale i pritisak podstiču tkivo da se zadeblja i formira izrastinu. Kod fibroznih polipa okidač su obično hronična fisura ili hemoroidi, dok adenomatozni polipi rektuma nastaju iz promena u samoj sluznici creva. Tačan uzrok se procenjuje pregledom. Zbog toga se prevencija najviše oslanja na uklanjanje stalnih izvora nadražaja.

Najčešći uzroci

• hronična analna fisura koja stalno nadražuje isto mesto;
• dugotrajni hemoroidi i naprezanje pri pražnjenju;
• zatvor, tvrda stolica i dugotrajno sedenje;
• ponavljane upale i infekcije u analnom predelu.

Faktori koji povećavaju rizik

Sklonost polipima je veća kod osoba sa dugotrajnim tegobama u ovom predelu, sa nepravilnom ishranom siromašnom vlaknima i sa sedentarnim načinom života. Godine takođe igraju ulogu — adenomatozni polipi creva češći su posle pedesete. Porodična istorija polipa i raka debelog creva dodatno podiže rizik i opravdava redovne preglede. Kod žena se polipi ponekad prvi put jave posle porođaja, zbog naprezanja i privremenih hemoroida, dok kod muškaraca češće doprinose sedenje i zatvor.

Kako se rizik smanjuje

Na deo uzroka može se uticati. Redovno i lako pražnjenje bez naprezanja, dovoljno tečnosti i vlakana i pravovremeno lečenje fisure i hemoroida smanjuju stalni nadražaj sluznice. To ne uklanja svaku mogućnost nastanka polipa, ali otklanja česte okidače. Pomažu i redovna fizička aktivnost, izbegavanje dugog sedenja i odlazak na pregled pri prvim upornim tegobama. Kada polip već postoji, treba razumeti da li je opasan i kako se prati.

Izvori

• NHS - Piles (haemorrhoids)
• NIDDK - Hemorrhoids

Kako se polip otkriva i potvrđuje

Analni polip se često otkrije slučajno, pri pregledu zbog krvarenja, svraba ili osećaja čvorića pri higijeni. Lekar ga napipa digitorektalnim pregledom ili vidi anoskopijom, kratkim pregledom završnog dela kanala koji ne zahteva posebnu pripremu.

Pošto se golim okom ne može pouzdano reći od čega je izraslina sastavljena, uklonjeno tkivo se šalje na histološku analizu. Kod polipa viših delova creva ili kod krvarenja nejasnog porekla dodaje se kolonoskopija, da se pregleda cela sluznica.

Šta sledi posle uklanjanja

Uklanjanje analnog polipa je najčešće mali zahvat u lokalnoj anesteziji, posle koga se ide kući istog dana. Rezultat analize stiže za nekoliko dana i on određuje nastavak: fibrozni polip ne traži ništa osim kontrole, dok adenomatozne promene povlače plan redovnih pregleda creva.

Krvarenje posle uklanjanja je oskudno i kratko; svaka obilnija ili ponovljena krv zaslužuje proveru, jer joj uzrok može biti i drugi. Kako se krvarenje iz ove regije ispituje, opisuje stranica analnog krvarenja.

Česta pitanja

Da li uklanjanje polipa boli?

Zahvat se radi u lokalnoj ili kratkoj anesteziji, pa se ne oseća. Nekoliko dana posle moguća je blaga osetljivost pri pražnjenju, koja prolazi sama.

Mogu li se polipi ponovo javiti?

Mogu, naročito ako se nastavi nadražaj koji ih je stvorio, poput hronične fisure ili zatvora. Lečenje osnovnog stanja i kontrole drže rizik niskim.

Povezani članci

Šta je analni polip

Simptomi analnog polipa

Kako se dijagnostikuje analni polip