Analni polip se otkriva pregledom, anoskopijom i po potrebi kolonoskopijom, uz analizu tkiva. Saznajte kako izgleda dijagnostika.
Poslednje ažuriranje:
Sa više od 20 godina iskustva nudimo moderne nehirurške opcije lečenja. Konsultacija istog dana je moguća.
Analni polip se otkriva kombinacijom razgovora o simptomima, pregleda analnog kanala i endoskopskih metoda. Proktolog najpre uradi pregled prstom i anoskopiju, a po potrebi rektoskopiju ili kolonoskopiju kako bi video ceo donji deo creva. Konačnu prirodu izrastine potvrđuje patohistološka analiza uzorka tkiva.
Pregled počinje pitanjima o krvarenju, iscetku, bolu i navikama pražnjenja. Sledi digitorektalni pregled, kojim lekar prstom opipa donji deo analnog kanala i može da napipa niže položene polipe, čvoriće ili druge promene. Ovaj korak je kratak i daje prvu orijentaciju. Lekar pritom procenjuje i napetost mišića i eventualnu bolnost, što usmerava dalje korake.
Anoskopija prikazuje analni kanal, a rektoskopija donji deo rektuma pomoću tanke cevčice sa osvetljenjem. Ove metode omogućavaju da se polip vidi, izmeri i fotografiše, a ponekad i odmah ukloni.
Kada postoji sumnja na više polipa, krvarenje nejasnog porekla ili porodični rizik, radi se kolonoskopija. Njome se pregleda celo debelo crevo i istovremeno mogu ukloniti pronađene izrastine.
Svaki uklonjeni polip ili njegov deo šalje se na patohistologiju. Tek taj nalaz pouzdano govori da li je izrastina benigna i da li ima promena koje traže dalje praćenje. Zbog toga se dijagnostika i lečenje analnih polipa često obavljaju u istom činu. Sam nalaz je osnov za odluku o tome da li su potrebne kontrole i u kom razmaku.
Pregled je opravdan kod svakog upornog krvarenja, iscetka ili osećaja izrastine. Prepoznavanje simptoma analnog polipa pomaže da se na vreme obratite lekaru, a osnovni pregled toga šta je analni polip olakšava razumevanje nalaza.
Tri najčešće izrasline ove regije lako se pomešaju: polip je obično glatka, mekana izraslina na peteljci koja može da proviri pri pražnjenju i vrati se; hemoroidni čvor je širi, jastučast i sklon krvarenju; kožni nabor je spoljašnji, mek i bezbolan pratilac stare tromboze ili fisure.
Za pacijenta je razlika teško uhvatljiva, pogotovo napipavanjem, a pogrešna samodijagnoza zna da umiri tamo gde ne treba. Lekar razliku vidi anoskopijom za nekoliko minuta, pa je pregled najkraći put do sigurnosti.
Kada patohistologija potvrdi da je izraslina dobroćudna i fibrozna, dovoljne su povremene kontrole i lečenje stanja koje ju je izazvalo, poput fisure ili zatvora. Poseban raspored nije potreban; javljate se ako se tegobe vrate.
Adenomatozni nalaz menja režim: tada se preporučuju kolonoskopske kontrole u razmacima koje odredi lekar prema broju, veličini i tipu promena. Ako je polip praćen krvarenjem, ono se posle uklanjanja mora povući; svako novo krvarenje proverava se prema koracima opisanim na stranici analnog krvarenja.
Standardno ne, jer pregled traje kratko i izaziva samo nelagodu. Kod izražene bolnosti, na primer uz fisuru, lekar koristi gel sa anestetikom ili pregled prilagodi.
Najčešće se ukloni odmah, u istom pregledu, i pošalje na analizu. To je i glavna prednost kolonoskopije: dijagnoza i lečenje u jednom aktu.
Kada treba posetiti lekara zbog analnih polipa
