Infracrvena koagulacija je nehirurška metoda za manje hemoroide. Saznajte kako se izvodi, za koga je pogodna i kako izgleda oporavak.
Poslednje ažuriranje:
Sa više od 20 godina iskustva nudimo moderne nehirurške opcije lečenja. Konsultacija istog dana je moguća.
Infracrvena koagulacija je nehirurška metoda lečenja unutrašnjih hemoroida u kojoj se usmereni infracrveni svetlosni snop koristi da zatvori krvne sudove koji hrane hemoroidni čvor. Bez dotoka krvi čvor se smanjuje i povlači, a okolno tkivo se učvršćuje. Pogodna je za manje i srednje čvorove, izvodi se brzo i obično ne zahteva anesteziju.
Tokom kratkog pregleda lekar kroz anoskop usmerava uređaj na osnovu čvora i aplikuje kratke impulse toplote. Tretman traje svega nekoliko minuta i najčešće se ne oseća bol, već blaga toplota ili pritisak. Ne pravi se rez, pa nema šavova ni rane. Zbog toga se ubraja u ambulantne zahvate posle kojih nije potreban boravak u bolnici, pa se pacijent istog dana vraća kući.
Metoda najbolje odgovara unutrašnjim hemoroidima prvog i drugog stepena, koji krvare ili prave blagu nelagodnost. Kod velikih, spoljašnjih ili čvorova koji izrazito ispadaju obično se biraju druge tehnike. Izbor zavisi od faze hemoroida i procene lekara, a spada u grupu nehirurških metoda lečenja.
Posle zahvata možete odmah da nastavite dan uz manja ograničenja. Ponekad se javi osećaj pritiska ili blago krvarenje pri prvom pražnjenju, što obično brzo prolazi. Radi mekše stolice preporučuju se vlakna i dovoljno tečnosti. Ako je potrebno, tretman se ponavlja u nekoliko seansi. Naporne fizičke aktivnosti i dizanje tereta bolje je nakratko odložiti dok nadraženost ne prođe.
Infracrvena koagulacija slična je po cilju drugim ambulantnim tehnikama, kao što su ligacija gumicom i skleroterapija. Razlikuju se po načinu na koji zatvaraju čvor, a lekar predlaže onu koja najbolje odgovara nalazu.
Za infracrvenu koagulaciju nije potrebna nikakva posebna priprema: nema gladovanja, nema anestezije, a klizma se radi samo po izričitoj preporuci. Dolazi se kao na običan pregled, a odmah posle tretmana može se voziti i raditi.
Kada čvorova ima više, tretiraju se planski, obično jedan do dva po seansi, sa razmakom od dve do četiri nedelje. Takav ritam daje tkivu vreme da reaguje i čini ceo postupak praktično neprimetnim za radne obaveze.
Obe tehnike gađaju isti cilj iz različitog ugla. Koagulacija je najblaža i najprijatnija, pa se često bira za male čvorove prvog i drugog stepena koji uglavnom krvare. Ligacija gumicom snažnije skuplja tkivo, pa bolje rešava čvorove koji već ispadaju.
U praksi izbor pada posle anoskopije, prema veličini i ponašanju čvora, a ponekad se tehnike i smenjuju kroz lečenje. Celu lestvicu mogućnosti, od najblažih do hirurških, opisuje stranica lečenja hemoroida.
Smete: postupak ne koristi anesteziju ni sedaciju, pa vožnja i povratak na posao nisu ograničeni. Preporučuje se samo da prvi dan prođe bez teretane i dizanja tereta.
Oskudan trag krvi može da se javi kada tretirano tkivo počne da se odvaja, obično između petog i desetog dana. Obilnije ili uporno krvarenje nije očekivano i treba ga prijaviti lekaru.
